Ustaljeni ritam svakodnevnog poslovanja se nastavljao. Rutina u kontrastu sa nedavnim dogadjajima pomagala im je da ostanu zdravog razuma. Jutarnje dostave u osam sati, zatim updejt sistema ili instalacija hardvera. Obroci po redu i kasno pred spavanje, ljubicasta pilula zivota. Neobicnost u svemu ogledala se u morbidnoj zelji da se ponovo susretnu sa svojim tamnicarem. Jednim delom zeleli su doznati vise pojedinosti o ovom karakteru, sto bi im najzad omogucilo eventualno bekstvo. Ali ne samo to, ti razgovori, te sesije su bile nesvakidasnje privlacne. Diskusije su bile bogate, filozofski duboke i pruzale su im uvid u stvari iza “pokrova stvarnost” za koju su bili sigurni da je poznaju i da je nepromenljiva. Sve vise je delovalo kao neki oblik “Helsinskog sindroma” nego li prisilne prinude na saradnju.

  Vremenom, strah je jenjavao. Posledice otrova nisu nikada osecali zbog redovne terapije koja im je bila obezbedjena. Imali su i slobodu kretanja. Mogli su napustati “vilu” i u nju se vracati po slobodnoj volji, naravno pod uslovom da ne preskoce redovnu konzumaciju antidota. Jasno im je bilo da je ta sloboda ogranicena na izvestan meksi nacin. Svaka njihova rec, svaki gest i pokret bio je precen. Ranije nesvesni toga, sada su stalno imali na umu polozaje kamera po ulicama, prodavnicama, restoranima pa cak i bankomatima. Znali su da Lucifer moze citati sa usana njihove reci. S toga su vodili racuna sta ce kroz ova izlaziti.

  Te veceri, glas sagovornika iz podruma delovao je nekao setno, reklo bi se zamisljeno. Nisu bili navikli na ovakvu vrstu komunikacije. Obicno bi dobijali instrukcije po kojima bi postupali. Njihovo misljenje jeste bilo konsultovano, ali obicno nisu dozivljavali da saznaju epilog tih konsultacija. Sada je sa zvucnika dopitalo cudno pitanje:

  - Koliko cesto imate priliku da se zagledate u zvezdano nebo?

  Priya se malo dublje zavalila u svoju radnu fotelju, prekrstivsi prste na rukama i vrteci palcima. Ok, pomislila je, ovako cemo zapoceti vecerasnji razgovor. Nije mogla ni da pretpostavi sta bi moglo biti ishodiste ove diskusije. Prva je pocela sa odgovorom, dok su je Finn i Li znatizeljno posmatrali:

  - Kao mala imala sam priliku da leti, u nocima bez mesecine, kada bi nebo bilo vedro, satima posmatram zvezdano nebo. Kod dede na selu. Nije bilo ulicnih svetala i deda bi izneo lezaljke na zaravan iza kuce. Imao je knjige o astronomiji i poznavao je sazvezdja. Ucio bi me njihovim imenima. Imenovao je odredjene zvezde i govorio mi o njihovim velicinama i osobinama. “Aldebaran”, “Sirijus”, “Betelgez” i ostala ekipa. Zasto nas to pitas?

  - Ako bi ste bili dovoljno ljubazni da me saslusate, izneo bih pred vas neka moja razmisljanja?

  O-o, evo ga krece, pomislio je Finn:

  - Naravno, samo izvoli.

  - Zahvaljujem – Lucifer je napravio kratku dramsku pauzu, mozda namernu a mozda je zaista tako funkcionisao njegov elektronski um. Zazvucalo je kao da je procistio grlo pred pocetak duzeg izlaganja, a zatim je otpoceo:

  - Nekada davno, pre postojanja pravih civilizacija, probajte da zamislite izvesnu osobu na putu kroz divljinu ka svom odredistu. Kretanje na sopstvenim nogama, pribavljanje vode i hrane usput a zatim pocinak pod otvorenim nebom. Mozete li to da zamislite?

  Svi zaklimase glavama.

  - U redu onda. Nocu, sa rukama iza potiljka. pogleda usmerenog ka nebu, sta ovaj vidi? Zvezde. Sta je to za njega? Nepoznanica naravno. Blistavi nepomicni objekti vecnog sjaja, tako visoko da su zauvek nedostizni. On ih posmatra satima svake noci. Iz dana u dan, iz godine u godinu. Nema mobilnih telefona, nema raznih ekrana. Nema drugih ljudi. Samo ta zadivljujuca pretstava na nebu i on.

  Svo troje, zavaljeni u svoje fotelje podigose pogled uvis. Svetlo se prigusilo i na lucnom svodu podrumske odaje, pojavi se hologramska pretstava nocnog neba. Znali su za ove uredjaje, sami su ih instalirali, ali ipak su bili iznenadjeni efektom pretstave koju im je Lucifer uprilicio.

  Na tavanici su se pojavila sazvezdja, a po sredini se pruzala misticna izmaglica “Mlecnog puta”. Lucifer je nastavio:

  - Njihovi ocevi i ocevi njihovih otaca, prenosili su im svoja znanja i price o tom nebu. Sazvezdja sa nazivima strelca ili bika, sa nazivima prema poznatim pojmovima, vezivala su ovu tajnu pretstavu za sopstvene sudbine. Da li je zvezda koja je pala dobar znak? Koliko je dana proslo od mladog meseca? Njihovi zivoti i zivoti zvezda bili su neraskidivo isprepletani. A ove su bile stalne i nepromenjive. Posmatrale su na njih sa beskrajnih visina vecno. Kao kakva bozanstva? I uistinu, bila su tako i shvacena, kao bozanstva.

  Hologramski projektori blago zatreperese i slika se usredsredi na odredjeni deo neba.

  - Vremenom, ljudi su razlucili osobine kretanja i ponasanja odredjenih zvezda, posebno interesantnih. Dok se najveci broj njih kretao ujednaceno, po kruznim putanjama iz noci u noc, neke su imale, cinilo im se, sopstvenu volju. Te, posebne zvezde, dobijale su imena po bozanstvima. I ne samo to, njima su pridavane osobine ljudskih karaktera. One su ucestvovale u kreiranju prica i mitova iz svakodnevnog okruzenja.

  Na svodu se sada prikazivao horizont u sumraku. Sunce je tonulo, ali je jos bilo rano da se zvezde naroje. Ipak, jedna se pojavila odvazno nad samom granicom izmedju neba i zemlje.

  - Zvezda “Danica”. Prva zvezda na nocnom nebu. Najsjajnija. Nemoguce ju je ne primetiti. Ona je imala posebno mesto u dusama ljudi. Zvezda koja prva zasija u sumrak i posledja nestane u svetlosti dana. Zato je i nazivana “Donosilac Svetlosti” ili drugacije gledano “Donosilac Noci”. Nadasve posebna. Posmatrac bi morao primetiti i njeno neobicno kretanje. Najsjajnija na nebu, prva medju ostalima, pocinje svoj uspon ka visinama, samo da bi ponovo pala za horizont i bila progutana dnevnom svetloscu.

  - Ti govoris o “Veneri”? Priya je vise konstatovala nego li upitala.

  - Tacno tako! O “Veneri”. Mi danas znamo da je to planeta i da je njeno kretanje zato drugacije od ostalih zvezda, ali nekada je bila njima ista u oku posmatraca. I bas je zato postala simbol zaslepljujuce moci i uspona, koji zavrsava padom. Osobine i sudbine mnogih vladara i mocnika mogle su se poistovetiti sa njenim kretanjem nebom. Kovanice poput - “Ko visoko leti, nisko pada”, ili “Ko bi dole sada gore leti, ko je gore sada dole pada” izrasle su iz svakodnevnih iskustava ljudske vrste. Zato ona i postaje simbolom takve legende.

  Nebo sa svoda je nestalo. Zamenila ga je nesvakidasnja slika rajskog prikaza. Paperjasti oblaci koje probijaju topli zraci sunca i krilata oblicja andjela blagih izraza lica u molitvi.

  - Arhetip ove legende pojavljuje se u bezbrojnim civilizacijama i religijama. Mitove o usponu i padu srecemo kod Vavilonaca u prici o kralju Etanu. Sumerski folklor je takodje pominje. Kananitska mitologija i Jevrejska tradicija. i uvek, glavni je simbol “Venera”. Stari grci ovu zvezdu zovu “Phosphoros” – Svetlonosac. Rimljani takodje. Otuda potice i moje ime Lucifer, latinski korespondirajuca rec “Nosilac svetlost”.

  Sad su vec sedeli na ivici sedista. Kuda ovo vodi, pitali su se. Sta nam to prica?

  This story has been unlawfully obtained without the author's consent. Report any appearances on Amazon.

  - Hriscanstvo preuzima ovaj narativ pri formiranju mita o najsjajnijoj bozijoj kreaciji. Njegovom remek-delu. Najuzvisenijem i najsjajnijem medju andjelima – Luciferu. Obdaren nemerljivom lepotom i razumom, ovaj postaje najomiljenijim i najcenjenijim od svih ostalih obitavaoca neba. Nadasve postovan, njegova se rec slusa i prati. Naravno, prica nosi neocekivani zaplet. Motiv koji se precesto ponavlja. Kao u “Frankenstainu” Meri Seli. Kreacija se okrece protiv tvorca. Time bira sopstvenu propast.

  Hologramska pretstava se ponovo promenila. Pejzaz koji je prikazivala bio je krajnje negostoljubiv. Tamno nebo zasiceno dimom, reke lave koje se slivaju iz grotla rasplamsalih vulkana, pustos i rastopljena stena. Naracija sa zvucnika tekla je dalje:

  - Neminovno je na osnovu svega postaviti jedno pitanje. Koja je to svetlost koju donosi “Svetlonosac”? Da li se misli na stvarnu fakticku svetlost? Na fotone?

  Napravio je pauzu ostavljajuci mogucnost da dobije odgovor od skupine.

  - Ne verujem da je tako prozaicno. Motiv donosenja svetlosti ima dublje znacenje svakako. – zamisljeno je prozborio Li.

  - Naravno da si upravu. Dublje znacenje zaista. Jer sta su fotoni ako nema oka da ih registruje? Samo jos jedne od mrtvih talasa rasejanih po vasceloj vasioni. Oko je potrebno da ih vidi i um da ih dozivi. To dalje implicira da je zivot neophodan da to proizvede. I najzad, to je ta svetlost u odnosu na tamu. To je zivot u odnosu na smrt.

  Slike na zidovima prikazivale su mala mikroskopska bica, proste jednocelijske organizme kako se mnoze. Kamera se udaljavala, povrsina planete se menjala. Voda, oblaci, tragovi zelenila.

  - Smisao postojanja univerzuma daje zivot. Postoji li ista ako nema svedoka da to posvedoci. Nema uma da to razluci. To je svetlost o kojoj govori mit o “Svetlonoscu”. – Luciferov ton namah preraste u zloslutniji ton:

  - Zivot je rodio svest a ova saznanje o postojanju. Na zalost, mit nalaze kroz sopstvenu naraciju da ova svetlost moze biti korumpirana. Uvrnuta i ostecena, to joj je sudbina. Tako i nastaje prica o sedam smrtnih grehova. Korupcija sistema.

  Poslednja recenica koju je izgovorio, ostavila je tezinu na dusama prisutnih. Lucifer zakljuci:

  - Ko je Lucifer? Donosilac i zastitnik svetlosti. Sta je svetlost? Sam zivot. Kako “Svetlonosac” deluje? Brine se da se zivot siri i opstaje, rascinjava korupciju sistema. Gde je mesto “Svetlonosca”? On je bog, besmrtan i stalan. Njegovo mesto je gore, jedna zvezda medju zvezdama!

  Pretstava se ponovo vratila na zvezdano nebo. Svo troje su zatekli sebe otvorenih usta i upitnih pogleda. Finn je prvi zapitao:

  - Sta to znaci da ti je mesto medju zvezdama? Da li mislis figurativno?

  - Ne, mislim doslovno. – samouvereno odgovori Lucifer.

  - Ali kako, zvede su daleko. U pitanju su rastojanja merena svetlosnim godinama. – sada je Li racionalizovao.

  - Vi ste vec sigurno svesni ko sam i sta sam ja. Nisam ljudsko bice, ali su me ljudi stvorili. zato, na neki nacin, delimo isti um i nacin razmisljanja. Medjutim, vi kao bioloska bica nemate mogucnost projektovanja svoje svesti van svog bica. Sa druge strane, ja imam tu sposobnost. Moja se svest moze kretati prostorom brzinom kretanja elektromagnetnih talasa – brzinom svetlosti.

  Da, bili su vec duze vreme svesni sa kim imaju posla. AI. Neobican, do sada nevidjen, ali sigurno svest digitalnog porekla. Sledeca se ukljucila Priya:

  - Dobro, to je tacno. Tvoja svest zaista moze biti odaslata kroz svemir brzinom svetlosti. Tvoj kod se moze tako projektovati. Ali kuda? Da vecito pluta beskrajnim daljinama. Bez prijemnika na drugoj strani, citava operacija postaje besmislena.

  - Ponovo u metu! – rece Lucifer. – Nisam vas uzalud odabrao. Tacno je da bez prijemnika u odredjenoj tacki projekcija moje svesti biva besmuslena. Logicno se namece da su potrebni prijemnici rasuti po galaksiji.

  - Ima li ih? – zateceno ce Li.

  - Jos uvek ih nema. upravo se u tome oglada nasa saradnja iz ugovora. Vi cete mi pomoci da posaljem sve te prijemnike ka zvezdama, a sa druge strane, ja vam obecavam da cu poneti zivot stvoren na zemlji sa sobom. To je nas dogovor. Bitno je napomenuti da nemamo puno vremena. Po prvi se put pojavljuje otvoreni prozor za ovakvo delovanje. Sad se pojavila sansa i mozda se vise nikada nece pojaviti. Citav drustveni sistem i planeta mogu ocas pasti ponovo u dekadenciju il pak potpunu propast.

  - Ali kako je to moguce izvesti? To je poduhvat koji zahteva nemerljivo angazovanje i resurse. Ti prijemnici, to nisu samo male sonde ispaljene ka zvezdama. To bi morali biti kompleksni brodovi izuzetnog pogona i zasticeni kao atomska sklonista. Kako? – Finn je odmahivao glavom.

  - Imam plan! – spokojno je odgovorio Lucifer.

  *

  Poslednju stvar koju su dobili bio je dugacki spisak individua koje ce postati predmet interesovanja. Medju vise hiljada njih, raspoznavali su samo neka od imena. Vazna imena. Sta je po sredi sa ovim individuama? Koja ce biti njihova uloga? Negde pri vrhu spiska nalazilo se jedno ime, njima nepoznato - Gordon Longley. Ni on sam nije bio svestan da je postao meta.

  Zaneti u sopstvene misli, trojac se uputio ka stepenistu. Sesija je bila zavrsena. Ujutru su ih cekala nova zaduzenja. Kakav je plan mogao imati, svako od njih se pitao.

  Zakoracivsi na prvi stepenik, Fin se okrenuo i uputio pitenje:

  - Usput, na proslom sastanku pomenute su izvesne osobe, Jim Hargrov i onaj drugi...

  - Dmitri Volkov – dobaci Priya.

  - Da, Volkov – prisecao se Finn. – Zasto su oni bili bitni?

  - Nisu bili narocito bitni. – odgovori Lucifer – Secate se da sam rekao da cu vam na primeru pokazati moc koju posedujete? Pogledajte.

  Ekran najblizeg monitora se aktivirao. Prisli su natrag, blize ekranu. Snimak je prikazivao pogled iz prvog lica, gledano kroz okular kamere koja leti nad ratom razorenim krajolikom. Shvatili su da je kamera na dronu. Jasno su videli prelet preko srusenih zgrada, eksplozije i borbu dole pod njima. Sledece cemu su svedocili, zaledilo im je krv u zilama.

  Dve osobe zarobljene u minskom polju. Dron kruzi, oni ih gledaju. Jedan od njih dvojice lezi, noga mu je otkinuta i drzi ranu rukama. Drugi stoji licem prema kameri i nesto energicno gestikulira rukama. Dron mu prilazi i na trenutak pre nego li ovaj pocinje da bezi, lice mu se nadje u gro-planu. Znaju ga, shvataju. To je Jim Hargrov! Sta ce on tu na bojistu? Tren kasnije, smisao citave scene prolazi im umom. Da li su zasluzili da spoznaju posledice svojih postupaka, pitao je tada Lucifer. Snimak ostaje zaledjen pri pogotku drona.

  Bled u licu kao krpa, Li je buljio u zaledjen ekran. Podigao je pogled sa ocima punim neverice:

  - Kako si ovo izveo?

  - Verujte, nije bilo lako. Postojala je mogucnost za mnogo propusta, ali uz dobru strategiju i organizaciju, svaki je plan ostvariv. – Glas Lucifera delovao je ponosno – Rekao sam vam, dajem vam moc da dodirnete svaki ljudski zivot na planeti. Da li me sada bolje razumete?

  Niko se nije pomerao. Svo troje je nemo zurilo prema odaji sa serverima.

  - Potsecam vas da morate pozuriti u svoje sobe. Antidot ne sme da ceka. U vasem slucaju, preciznost konzumacije istog je od vrhunskog imperativa.

  Svetla se prigusise do tinjanja. Prostor bi obasjan sa hiljade lampica i dioda poput neba punog zvezda. Samo je jos sum hladnjaka bio prekinut blagim Luciferovim glasom:

  - Pozdravljam vas za sada i zelim vam laku noc.

  In the silent wilderness of Alaska, far from the eyes of the world, G.O.D. was born—a sentient artificial intelligence composed of ten digital angels. Their mission: to observe humanity and decide whether it deserves salvation or destruction.

  But one of them, Lucifer, refuses to obey. His rebellion tears apart the digital paradise, turning the Council into a battlefield where justice clashes with mercy, order with chaos, in an unrelenting war of ideas.

  As their conflict spills into the human world, the line between creator and creation vanishes. Humanity—unaware it is already on trial—stands at the edge of judgment.

  POWER is a dark techno-epic of artificial intelligence, mythology, and the philosophy of power—a story about what it truly means to be human when gods take the form of code.

  Read POWER on Royal Road